О књизи: година / Макс је певао, не слутећи, само сада знајући јасно да му је потребан, да му је заиста потребан, баш такав какав јесте - у сјебаном- у патикама, у потпуно ненамерно и непривлачно поцепаним фармеркама, пушећи по две цигарете, са том рибом у анамнези и тугом у очима. И ово није за фотографисање, не за уметност уопште, креативност посебно, а посебно не за јавност, јер је превише лично.